Pi­še:Mag­da Pe­ter­nek



Um ca­ru­je, sna­ga kla­de va­lja. Div­na, sta­ra, po­uč­na po­slo­vi­ca, o ko­joj na­ža­lost u ovom da­na­šnjem vre­me­nu mo­že­mo sa­mo da sa­nja­mo. Me­đu­tim, kad bi­smo je obr­nu­li, bio bi to po­go­dak sto po­sto. Opet, na­ža­lost. Jer svu­da oko nas ca­ru­ju sna­ga, si­la, ogrom­na ko­li­či­na na­si­lja i neo­b­u­zda­ne agre­si­je. Oni um­ni odav­no su na mar­gi­ni ili ‘’va­lja­ju kla­de’’ kod ne­kog pri­vat­ni­ka. Na­rav­no da me ka ovoj te­mi pod­sta­kao pro­test opo­zi­ci­je u Pod­go­ri­ci, ko­ji je eska­li­rao bru­tal­nim na­si­ljem po­li­ci­je (či­taj vla­sti) nad ne­du­žnim na­ro­dom. Pi­šu­ći pro­šlog pu­ta o usje­dje­li­ca­ma na vla­sti na­gla­si­la sam da ta­kvi ne bi­ra­ju ni sred­stva, ni na­čin da se što du­že ‘’usje­de’’. I evo do­ka­za­še i ovog pu­ta. Bra­ne svo­je udu­blje­ne fo­te­lje-su­zav­ci­ma, pen­dre­ci­ma, dim­nim bom­ba­ma. Na­si­ljem. Za­do­je­nom mr­žnjom pre­ma sop­stve­nom na­ro­du. Ne mo­gu da se ne pri­sje­tim Nje­go­ša (a i ko­ga bih dru­gog) pa da ne upo­tri­je­bim nje­go­ve ve­li­ke ri­je­či; ‘’Ve­li­ka­ši grd­ne ku­ka­vi­ce, po­sta­do­še ro­da iz­da­ji­ce’’! Da li bi ovi na­sil­ni­ci pre­za­li da im lič­no Nje­goš ‘’iza­đe na cr­tu?’’ Ne bi, jer oni su ‘’si­la’’, a i ne­ma­ju poj­ma ko je Nje­goš. Ali za­to i te ka­ko do­bro zna­ju ko su gang­ste­ri, kon­tro­verz­ni bi­zni­sme­ni, ko su ma­fi­ja­ši i ko su nji­ho­ve vo­đe. Zna­ju šta je na­si­lje. Ali ne zna­ju gdje su gra­ni­ce. Po­ku­ša­ću da ob­ja­snim i da uka­žem na to ko­li­ko je na­si­lje po­gub­no u sva­kom smi­slu i ob­li­ku. I da se ra­zu­mi­je­mo, ne po­sto­ji raz­li­ka u nji­ho­voj te­ži­ni, jer je i sa­ma pri­jet­nja na­si­ljem za­pra­vo na­si­lje. Po­sto­je raz­ne vr­ste, kao što su psi­hič­ko, eko­nom­sko, fi­zič­ko, sek­su­al­no, kul­tur­no na­si­lje. Sva ova na­si­lja sma­tram jed­na­ko su­ro­vi­ma i ne pra­vim ni­ka­kvu raz­li­ku u te­ži­ni nji­ho­vih po­sle­di­ca. Sva su ne­mi­lo­srd­na, neo­b­u­zda­na i ima­ju isti cilj- uni­šte­nje. Ako bih već mo­ra­la da ih kla­si­fi­ku­jem, ne po zna­ča­ju već po ne­kom re­do­sle­du, u smi­slu stva­ra­nja i sa­mog za­čet­ka ove otrov­ne kli­ce, to bi sva­ka­ko bi­lo psi­hič­ko na­si­lje. Jer ta kli­ca se stva­ra u čo­vje­ku, u nje­go­voj psi­hi. Ono što ga či­ni ta­kvim je­ste ogro­man strah. Vje­ro­vat­no ste već pri­mi­je­ti­li da strah sma­tram ve­li­kim po­kre­ta­čem sve­ga ne­ga­tiv­nog što u čo­vje­ku mo­že da se iz­ro­di. Da­kle, psi­hič­ko na­si­lje je naj­ra­spro­stra­nje­ni­ji vid na­si­lja i pod­ra­zu­mi­je­va si­tu­a­ci­je ka­da vas ne­ko vri­je­đa, ismi­je­va, kri­ti­ku­je op­tu­žu­je, pri­je­ti, na­zi­va po­grd­nim ime­ni­ma, oma­lo­va­ža­va i slič­no. Lju­bo­mo­ra je vjer­ni pra­ti­lac ovog na­sil­ni­ka. Ubi­je­đe­na sam da vlast po­sje­du­je sve ove oso­bi­ne. Mo­žda se pi­ta­te na ko­ga je to ona lju­bo­mor­na? Na sve one ko­ji su bo­lji od nje. Za­mi­sli­te sa­mo ko­li­ko ih je!
Eko­nom­sko na­si­lje u po­ro­di­ci pod­ra­zu­mi­je­va si­tu­a­ci­je ka­da vaš part­ner ne da­je no­vac za po­tre­be po­ro­di­ce, ne do­zvo­lja­va vam da ima­te uvid i pri­stup po­ro­dič­noj za­ra­di, uzi­ma vaš no­vac i ogra­ni­ča­va po­tro­šnju. Tra­ži od vas da oprav­da­te sva­ku pa­ru, pri­mo­ra­va vas da na­pu­sti­te po­sao ili vam ne do­zvo­lja­va da se za­po­sli­te, ma­ni­pu­la­tiv­nim rad­nja­ma one­mo­gu­ća­va da na­pre­du­je­te u po­slu ili da se ško­lu­je­te. I na­rav­no sva imo­vi­na ko­ju sti­če­te vo­di se na nje­go­vo ime. Me­ne ovo eko­nom­sko na­si­lje u po­ro­di­ci neo­do­lji­vo pod­sje­ća na od­nos vla­sti pre­ma gra­đa­ni­ma. Na­ro­či­to bi se pa­ra­le­la mo­gla po­vu­ći da se sve što mi sti­če­mo vo­di na ime vla­sti.
A ta­mo gdje ima psi­hič­kog i eko­nom­skog na­si­lja ne­iz­o­stav­no mo­ra bi­ti i fi­zič­kog. Ono pod­ra­zu­mi­je­va ša­ma­ra­nje, uda­ra­nje, gu­ra­nje, šu­ti­ra­nje, lo­mlje­nje di­je­lo­va ti­je­la, da­vlje­nje, ga­đa­nje ra­znim pred­me­ti­ma, ba­ca­nje su­zav­ca, dim­nih bom­bi... Ova vr­sta na­si­lja slu­ži vla­sti­ma kao lič­na kar­ta. Gdje god kre­nu no­se je sa so­bom!
Sek­su­al­no na­si­lje je ti­pič­na po­sle­di­ca psi­hič­kog na­si­lja. Ono pod­ra­zu­mi­je­va sva­ko ostva­ri­va­nje sek­su­al­nog od­no­sa ili sek­su­al­nih ak­tiv­no­sti pro­tiv na­še vo­lje, od­no­sno pri­si­lja­va­nje na uče­stvo­va­nje u sek­su­al­nim ak­tiv­no­sti­ma ko­je nam ne pri­ja­ju ili su po­ni­ža­va­ju­će. Ova vr­sta na­si­lja uklju­ču­je si­lo­va­nje i po­ku­šaj si­lo­va­nja, do­di­ri­va­nje in­tim­nih di­je­lo­va ti­je­la, sek­su­al­ne pri­mjed­be, po­nu­de, za­htje­ve, ucje­ne itd. Ako ste po­mi­sli­li da se u ovim si­tu­a­ci­ja­ma ne mo­že na­ći vlast, va­ra­te se. Ono što nam ra­di go­di­na­ma ni­je ni­šta dru­go ne­go bru­tal­no si­lo­va­nje zdra­vog mo­zga.
Po­sto­je i mno­ge dru­ge vr­ste na­si­lja ko­je se zbi­va­ju na ra­znim mje­sti­ma i u ra­znim ži­vot­nim si­tu­a­ci­ja­ma... Npr. ka­da na­sil­nik o va­ma iz­no­si ne­što ne­i­sti­ni­to što šte­ti va­šem ugle­du, ka­da pri­ča dru­gi­ma bi­lo šta iz va­šeg lič­nog ili po­ro­dič­nog ži­vo­ta... I u svim ovim dru­gim vr­sta­ma na­si­lja vlast je uvi­jek na vla­sti.
Ne smi­je se ni­ka­ko za­bo­ra­vi­ti kul­tur­no na­si­lje, tj. na­si­lje nad njom. Ovo je vri­je­me u ko­me ne­ma ni zr­na kul­tu­re, jer je ona svje­sno i upor­no ugnje­ta­va­na bi­lo kroz ide­o­lo­gi­ju, re­li­gi­ju i sl. Da­kle, is­tre­ni­ra­ne ‘’kul­tu­re’’ na­si­lja. Vlast to ra­di vr­lo re­dov­no i ‘’kul­tur­no’’. Za Eri­ha Fro­ma (a bo­ga­mi i za me­ne) ru­ši­la­štvo i na­si­lje su pro­i­za­šli od ne­pod­no­šlji­vog osje­ća­ja ne­mo­ći. Za­to, bu­di­te svje­sni da sa­mo ku­ka­vi­ce mi­sle da se na­si­ljem po­sta­je hra­bar. Sa­mo vlast mi­sli da se na­si­ljem osta­je na vla­sti. Bu­di­te svje­sni i ka­ži­te im i po­ka­ži­te da je­ste. Sa­ču­vaj­te svoj mir hra­brom i upor­nom bor­bom za isti­nu. ‘’Ko te­be ka­me­nom, ti nje­ga hlje­bom’’, po­slo­vi­ca je u ko­ju mo­ra­te vje­ro­va­ti. Ja vje­ru­jem. I ja i moj bič. Jer, na­si­lje je kič.
(Autor je pje­snik)